Profesor je stajao pred grupom studenata na casu filozofije i drzao neke predmete iza sebe. Kada je cas poceo, bez reci je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Slozili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamencica i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamencici su se otkotrljali u prazan prostor izmedu loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeca kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale supljine u tegli. Pitao je jos jedared da li je tegla puna. Studenti su skruseno odgovorili da jeste. Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. 'Sada!', rekao je
profesor, dok je smeh zamirao, 'hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vas zivot. Teniske loptice su vazne stvari u vasem zivotu: vasa porodica, vasa deca, vase zdravlje, vasa vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vas zivot i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamencici su ostale stvari koje su vazne: vas posao, vasa kuca i vas auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamencice i teniske loptice. Isto vazi u zivotu. Ako potrosite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada necete imati mesta za one vazne stvari. Vodite racuna o stvarima koje su kljucne za vasu srecu. Igrajte se sa decom. Nadjite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na veceru. Ponasajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek ce biti vremena da se ocisti kuca i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista vazne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.'
Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala sta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. 'Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je zivot pun, uvek ima prostora za soljicu kafe sa prijateljem.'
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamencica i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamencici su se otkotrljali u prazan prostor izmedu loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeca kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale supljine u tegli. Pitao je jos jedared da li je tegla puna. Studenti su skruseno odgovorili da jeste. Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. 'Sada!', rekao je
profesor, dok je smeh zamirao, 'hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vas zivot. Teniske loptice su vazne stvari u vasem zivotu: vasa porodica, vasa deca, vase zdravlje, vasa vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vas zivot i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamencici su ostale stvari koje su vazne: vas posao, vasa kuca i vas auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamencice i teniske loptice. Isto vazi u zivotu. Ako potrosite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada necete imati mesta za one vazne stvari. Vodite racuna o stvarima koje su kljucne za vasu srecu. Igrajte se sa decom. Nadjite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na veceru. Ponasajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek ce biti vremena da se ocisti kuca i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista vazne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.'
Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala sta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. 'Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je zivot pun, uvek ima prostora za soljicu kafe sa prijateljem.'
Ne sećam se kada sam prvi put pročitala ovu priču i nije ni važno da li se ovako zaista dogodilo na nekom času filosofije. Dopao mi se način na koji je podvučena sušta istina da je preko potrebno utvrditi prioritete a sve ostalo je pesak :)
Pre neki dan sam se našla u situaciji da sam svojoj devojčici rekla da ne mogu sada i da mora da sačeka dok nešto završim. A kada sam premotala film unazad shvatila sam da sam neke male stvari stavila ispred njene radoznalosti, želje za pažnjom, saznanjem... i osetila sam se krivom. Kao da je važno da li će paprike biti očišćene sad odmah ili u narednih pola sata. Nije važnije od toga da ona želi da je ja saslušam sada i ovde. Često prenebregnem to sada i ovde. Da je nekome važnije da ja sada dam odgovor, podršku ili nešto drugo što je njemu/njoj važno a ne kasnije.
Teško je balansirati i uvek biti svestan svojih postupaka. Učim se da budem sada i ovde.
I naučiću.
