Pisala sam u nekom drugom vremenu tekstove na dva bloga. Često se dešavalo da ih zatvorim za komentare jer sam imala potrebu da stavim na papir svoja razmišljanja a malo je bilo interesovanja za mišljenje i komentare drugih blogokolega. Ustvari ja sam blog više kapirala, a to i sad mislim, kao mesto gde vodimo svoj lični dnevnik. A zašto onda lepo nisam otvorila svesku i te 2007. kad sam otvorila prvi nalog na blogu, krenula da ispisujem stranice ličnog dnevnika i čuvala svoje misli za sebe. Pa nisam. Nisam jer je negde tinjala potreba da drugi pročitaju i saznaju za mene. Odakle ta potreba da doživim sebe kao deo javnog prostora i da svoje misli saopštavam javnosti i ipak negde tražim reakciju na svoje pisanje?
U međuvremenu sam se sa jednog bloga preselila na drugi jer sam izgubila pravo pisanja u talasu redizajna ali i tada mi je bilo teško da razmenjujem misli sa drugima. Izgleda mi kao da sam htela da ostavim trag svojim misli, osećanja, a onda da pročitam reakcije drugih bez velike potrebe da na njih reagujem. Moj blog je moja kuća i kako da se ne obratiš ljudima koji svrate kod tebe. Baš nezgodna situacija, zar ne? I što sam ja sad otvorila svoj blog ako ne želim da komuniciram sa ljudima? Šta koga briga da li ja imam nešto da izjavim ili ne.
Kovitlaju misli ovom mojom glavom.
Ako neko ovde i svrati znam da ću mu se obradovati.
drago mi je sto je meni pripala cast da budem ovde prva. :)
ОдговориИзбришиi meni se svasta nesto mota po glavi ovih dana.
cak sam i blog pokusala da pisem, ali sam em suvise lenja, em pocnem da se pitam isto sto i ti, koga zanima da cita ta moja pisanija. :)
ljub <3
I meni je drago što si ti prva ovde :) Pravim svoju kućicu za pisanje i uživanje. Eto vidiš kakva podudarnost. Dobro je da nam ne manjka želje za pisanjem.
ОдговориИзбришиA ima ko da čita :)
Ljubac
cek, ne moze zurka da pocne bez muzike. :)
ОдговориИзбришиhttp://www.youtube.com/watch?v=0qX7ZsxD3Ik
kao u stara dobra vremena. ništa bez muzike :)
ОдговориИзбриши