Zadovoljstvo, tuga, radost, sreća u koracima...
Januar 2010.
Donela sam odluku da ne čekam da dođe već sam mu krenula u susret. Ne njemu već životu. A mislim na njega koji će doći. 11. januar početna tačka promena u meni. Ogledam se u sebi (a to onda postaje sve manje važno), ali se sve više ogledam u drugima. Predugo sam se u sebi ogledala i izgubila repere. Možda ih ipak nisam izgubila već su se samo iskrivili.
Februar 2010.
Poletela sam. Otvaraju se novi prozori. Kuća je prodisala. Neke nove boje i svetlo koje me obasjava iznutra.
-Ti blistaš. Mora da si se zaljubila?
-Da, blistam. Da, zaljubila sam se. U sebe. Volim novu-staru sebe.
Mislila sam da sam se promenila i da postajem druga Ja. Ali ne. Samo sam se vratila sebi. I zaista sijam. Blistam iznutra. Privlačim.
Mart 2010.
Novi doživljaji. Novi planovi.
April 2010.
Stara radost življenja u meni.
Maj 2010. .....i dani se nižu
Susret u jednoj majskoj večeri. Prepoznavanje. Dodir dve duše. I krenuli smo na put. Nije lako. Dve duše imaju jednu malu dušicu koja vapi za ljubavlju koliko i moja. Dve duše stvaraju svoje malo ostrvo vremena, malo po veličini ali gigantsko po suštini. Sad volim sve. Volim i ovu peglu. Volim ritam jutro – dan – veče, doručak – ručak – večera i užine za malu dušicu. Volim i plivam. Ne smetaju mi talasi. Znam kako da se izborim. Znam da me čekaju ona dva oka kad sve umine i noć padne. Volim njegovu staloženost i mirnoću i vragolast pogled. Volim što me kapira i čita. Volim što sam postala Ja ona koja pita i traži. Imam tu još da učim ali sam bolja nego ona stara Ja koja je sebe zanemarivala.
Nije sve bilo lako. Ne. Bilo je i suza. Od jednog opuštenog hotelskog života u okrilju roditeljske kuće uskočila sam u novi svet obaveza i konstantnog planiranja. Stvarno sam bila u haosu. Mislila sam kakvo mi je ovo letovanje. Da li je to ono što želim? Onda smo pričali i kockice su se složile. Idemo korak po korak. I hodam.
Sad sa radošću.
A kad me zagrle male ruke i stave glavu u krilo onda... To je čista radost.
Нема коментара:
Постави коментар